Šta je poruka neuspeha?

Danima je srpski narod živeo za novu pobedu našeg najboljeg i svetskog tenisera. Štampa je bila prepuna slika, tekstova, najava pa i slavlja koje je započeto još pre tog Rolan Garosa 2015. godine. Ništa neobično jer volimo da se poistovećujemo sa uspešnim, onim koji pobeđuje, a njegove uspehe slavimo kao da su naši. A onda kad se zavesa spustila, taj 7. juni, bio je mračan, neprijatan kao i svaki drugi, tuga.

Dr Nenad Živanović, profesor na Niškom univerzitetu, počeo je svoj tekst pod naslovom – Suze u Đokovićevim očima – sledećim rečima: „Nekada davno, mudri Solomun je rekao da sve ima svoje vreme, i kada se kamenje širi i kada se sakuplja. U istinitost ovih reči mogli smo da se uverimo prošle nedelje 7. juna u Parizu… Ovo je turnir na kome je prvi put progovorila jedna mlada duša i pokazalo se gospodstvo jednog mladog čoveka, reč je o Novaku Đokoviću. Njegova suza i teško zaustavljen jecaj… Kada je primao priznanje za osvojeno drugo mesto, uz veliki aplauz publike… Od kuda suze kod jednog mladog čoveka koji veoma dobro zna i za sportske pobede i za sportske poraze.“ (Večernje novosti 11.6. 2015)

U mnogom oku, ne samo Novakovom te nedelje bila je suza žalosti, jer smo njegov poraz doživljavali kao svoj neuspeh. Da, neuspesi su puni gorčine, bola koji se u suzama slivaju niz naše lice. Neuspesi nam stvaraju rane, provalije, iz kojih se neki ljudi nikada nisu uspeli da podignu i vrate u život. Pojedinci neuspeh doživljavaju kao tragediju, smak sveta. (Nekima je to bila poslednja stanica na životnom putovanju.)

Veliki i uspešni nisu hodali samo po vrhovima u svetu, lebdeli na oblacima rezultata. Staza njihovih uspeha popločana je mnogim neuspešnim pokušajima, koji su im služili kao podstrek da ulože još veći napor, da budu istrajni, da ne gube nadu, da ojačaju svoju veru u rezultat. „Kažu mi sada svi, ne možeš baš uvek sve da pobeđuješ.“ (Pobedio si Nadala, Mareja…) „Ali  to me neće sprečiti da nastavim da pokušavam,“ izjavio je naš šampion. (Sportski žurnal 9.6.2015.)

On ne kaže: „To me neće sprečiti da pobeđujem, već da pokušavam da uspem. Neuspesi nas uče skromnosti, razvijaju strpljenje, podstiču upornost, rad. Ako nismo uspeli u četiri pokušaja, postoji šansa da uspemo u petom, desetom… Postoji lista onih koji nisu osvojili sve trofeje: Sampras, Lendl, Konors… Svet i dalje postoji, a tenis igra. Neuspesi su deo života kao što i uspesi sačinjavaju život. Samo ih treba mudro pretvoriti u stepenice kojima ćemo se penjati prema vrhu.

Potrebno je da znamo kako da živimo i kako da se nosimo sa neuspesima. Ako nismo u situaciji da izbegnemo neuspeh, poraz, treba spremni da ga dočekamo i još spremnije da prođemo kroz to iskustvo i da od njega načinimo materijal za napredovanje, uspešno putovanje. Neko je rekao da se treba učiti iz tuđih grešaka. Možda nam više vredi poruka da se treba učiti iz tuđih, ali i iz ličnih neuspeha i poraza. I greške i neuspesi su veliki učitelji. Neuspesi su vidljivi znaci upozorenja na sve što treba ili ne treba da činimo. Oni su tu za naše dobro ako računamo na njih, pazimo na njihovu poruku i nauk.

Možda će neki neuspeh da nas za trenutak zaustavi na našem putu prema postavljenom cilju i odredištu. Možda će to nekada biti i teži gubici od teniskog meča, titule. Život često nije blagonaklon, okolnosti mogu biti surove, oboriti nas s nogu.

Oliver Vendel Holms kaže: „Nije najvažnije na svetu gde se nalazimo, već u kome pravcu se krećemo.“

Ako ste pali, ako ste doživeli neuspeh to je ono što treba da pošaljete u prošlost bez želje da to prizivate i čuvate u sećanju. Trenutno stanje ne mora da postane orijentir. Treba odlučno ustati i nastaviti dalje prema cilju za koji živimo.

Godinu dana kasnije, posle poraza na Vimbldonu svetski as je izjavio: „Nisam uživao u ranom porazu, ali sve se u životu događa s razlogom – objasnio je. – Već sutradan je taj neuspeh bio iza mene. Od poraza uvek možete više da naučite nego od pobeda i zato se ja uvek trudim da ih razumem.“ (Sportski žurnal  26. 07. 2016)

Da ovo nije samo prazna fraza veliki sportista je praktično pokazao da je razumeo poruku „neuspeha“ iz 2015. godine i u 2016. godini na Rolan Garosu nije bilo suza jer je naš velikan osvojio taj željeni trofej.

Možda ćemo kad padnemo osetiti bol, zadobiti ranu. Međutim, najbolji melem biće u saznanju da možemo ići dalje, jer vidimo cilj koji nas nadahnjuje i ispunjava novom snagom, ili kako reče Niče: „Ono što me ne ubije, svakako će me ojačati.“