Voda
Pre oko 100 godina, pronađene su ljudske kosti na peščanoj dini u Saudijskoj Arabiji. Očigledno, čovek je umro izgubljen u pustinji. U jednom od džepova njegove pohabane odeće bila je beleška: „Umirem od žeđi. Ne mogu da idem dalje.“ Izgubljeni čovek je očigledno napravio malo improvizovano sklonište, i bez vode, seo i umro. Tužno, njegovi posmrtni ostaci pronađeni su baš na peščanoj dini gde se nalazila bujna oaza – čovek je umro od žeđi samo nekoliko stotina metara od arteskih izvora.
Na sličan način, danas, milioni polako umiru od dehidracije, premda su okruženi najvažnijom, najosnovnijom i najobilnijom supstancom na zemlji: vodom!
Šta se dešava sa našim telom kada nemamo dovoljno vode?
Naše telo ima komplikovan mehanizam odbrane radi zaštite vitalnih organa u periodima uzimanja neadekvatne količine vode. Telo uzima vodu iz manje vitalnih oblasti (kože, zglobova, kostiju itd) i daje mozgu, srcu i drugim organima.
Nažalost, mnogi ljudi žive ceo svoj život u tom delimično dehidriranom stanju – što rezultira preranim starenjem, opterećenjem bubrega, artritisom i nizom drugih zdravstvenih problema.
Koliko vode nam je zaista potrebno?
Važno je da pijemo vodu redovno i dosledno, čak i mnogo pre nego što osetimo žeđ.
Sledeće preporuke Svetske zdravstvene organizacije važe za dnevni unos vode u normalnim uslovima životne sredine:
Žene: Oko devet čaša od 250 ml
Muškarci: Oko dvanaest čaša od 250 ml
U proseku, 4 odsto telesne vode izgubi se tokom dana. Voda se gubi putem urina, stolice, znojenja i disanja. Naravno, oblino znojenje i disanje prilikom vežbanja iziskivaće dodatni unos vode, nešto iznad datih preporuka.
Zašto da jednostavno ne pijemo vodu kada smo žedni?
Da li čekate da ožednite da biste pili vodu? Prema rečima stručnjaka, vi verovatno patite od dehidracije (premalo vode) mnogo pre nego što vam mozak naloži da pijete.
Koji su neki od ranih simptoma dehidracije?
Blaga dehidracija je smanjenje telesne težinei od 1 do 3 procenta, što je rezultat gubitka tečnosti, i može da izazove:
- Glavobolju
- Umor
- Konfuziju
- Gubitak apetita
- Crvenilo kože
- Intoleranciju na toplotu
- Laku nesvesticu
- Suva usta i oči
- Nedostatak elastičnosti kože
- Bol u stomaku, za koji se može pomisliti da je signal za glad
- Sporiji metabolizam što može dovesti do dobijanja na težini
Može li dehidracija predstavljati ozbiljniji problem?
Apsolutno. Ukoliko se ne preduzmu neophodne mere, dehidracija može dovesti do pogoršanja simptoma i uznapredovati do toplotnog udara, praćenog mučninom i povraćanjem, što će samo povećati dehidraciju. I to može da se desi vrlo brzo. Ozbiljna dehidracija je opasna po život!
Kardiovaskularne bolesti: Da li voda može da pomogne vašem srcu?
Nedavna studija koja je obuhvatila više od 20 000 učesnika, otkrila je da su muškarci koji su pili više od pet čaša od 250 ml vode dnevno, smanjli rizik od srčanih oboljenja za 46 odsto. Procenat je bio još veći za žene: 59 odsto!
Rak: Može li voda da utiče na prevenciju raka?
Adekvatan unos vode ima neverovatan preventivni efekat na rak debelog creva. Jedna studija izveštava da adekvatan unos vode smanjuje učestalost raka debelog creva kod muškaraca za 92 odsto. Druga studija je pokazala da su žene u postmenopauzi, koje su pile više od pet čaša vode dnevno, snizile rizik od raka dojke za 79 odsto. Istraživanje je takođe pokazalo da pojedinci mogu da smanje rizik od raka mokraćne bešike za 51 procenat jednostavno pijući dovoljno vode.
Ovlažite svoj IQ
Voda igra izuzetno važnu ulogu u funkciji mozga. Ona je od vitalnog značaja za proizvodnju energije u vašim ćelijama i neurotransmisiji. Mali vodotoci ili mikro-potoci teku celom dužinom vaših nerava. Ti tokovi prenose neurotransmitere duž mikrotubula do nervnih završetaka. Kada je vaše telo dehidrirano, nervni prenos je ugrožen i funkcija mozga se smanjuje. Maglovito razmišljanje može biti rezultat suvog mozga!
Preuzeto iz časopisa: Čudesno zdravlje