Zaboravljena umetnost – odmor

Bilo je vedro sunčano, toplo jutro u kojem se naš zauzeti, vredni građanin sa punim rukama pošte (u  vreme kad je to bio uobičajeni način komunikacije) zaputio  na divnu peščanu plažu. U glavi je pravio računicu koliko vremena će mu trebati da sve to pročita, razvrsta i pripremi odgovore prema prioritetu. Dolazeći na obalu zaustavio se pored poznanika, koji je sedeo u stolici za ljuljanje sa šeširom koji mu je štitio oči od moćnog sjaja sunca koje tiho, mirno stvara i neguje život. „Kuda toliko žuriš doktore… dođi ovamo i sedi u jednu od ovih stolica, i pomozi mi u bavljenju jednom od najvećih umetnosti.“

Zbunjeni doktor je  upitao začuđeno: „Da ti pomognem u bavljenju jedne od najvećih umetnosti?“ „Da, odgovorio je poznanik, umetnošću koja izumire. Nema više mnogo ljudi koji znaju kako da to čine.“

„Pa dobro“, rekao je uzrujani doktor, „molim te reci mi o čemu je reč. Ja ne vidim da se ti trenutno baviš nekom umetnošću.“

„Bavim se umetnošću odmaranja, umetnošću da samo sedim na suncu. Sedi ovde i opusti se dopuštajući suncu da ti miluje lice…“

Nesanica – savremeni neprijatelj

Nekada su ljudi brinuli zbog neprijatelja koji dolazi naoružan vatrenim ili hladnim oružjem koje je pretilo njihovom miru i sigurnosti. Svet je još uvek opterećen pretnjom nuklearnog arsenala koji može izazvati kataklizmu neviđenih razmera. Malo je onih koji vide neprijatelja tu među nama ili još bliže u nama: našem stilu života. Niko i ne želi da iznese u javnost koja količina tableta, sedativa svakog dana u svetu predstavlja neku nadu  mnogim ljudima da će uz njihovu pomoć moći da se malo odmore i da budu radno sposobni za novi dan. Mamurluk je naš redovni, stalni saputnik.

Doktor sa početka naše priče je lepa prošlost. Danas on ima novi lik. Još  i na putu prema obali on je udubljen u poštu koja mu pristiže svakog trenutka i čita je u hodu na svom telefonu, tabletu. Nije bio dovoljan put samo preko interneta sada ima mnoštvo puteva – viber, face, whatsapp… Pošta, poruke obaveze pristižu ne samo nošene nogama poštara već putuju na zracima sunca od jutra do mraka i na oblacima tame od večeri do svanuća.

Ako svim dnevnim obavezama, nebrojenim pritiscima potrošačkog mentaliteta u kojem menjamo i ono što ne bi morali menjati, auto, stan, odelo jer su to zahtevi mode ili okruženja dodamo i savremene rituale, naćićemo se u mračnom lavirintu. Nekada je ritual podrazumevao odlazak u crkvu u kojoj smo se radovali zbog nečijeg venčanja, rođenja ili saosećali sa nekim ko je izgubio svog voljenog.  Ritual  je bio i odlazak na njivu da pomognemo u sejanju semena ili ubiranju letine, pomagali smo radosno u gradnji kuće, okupljali se na prelu pa zašto ne i na klupi postavljenoj na ulici gde smo sa komšijama prodiskutovali a nekad i ne baš pohvalno ogovarali odsutnog.

Savremeni ritual je isključio crkvu, njivu, okruženje. Kao nekad Kain imamo mi svoj oltar. Ekran je zamenio u većini slučajeva i oltar i crkvu. Ritual je šarolik tako da postoji „hrana“ za sve ukuse: zabava, sport, informacija, politika… Uz sve brojne obaveze, prohteve koji su često nezasiti, vreme koje se troši savremenim ritualom je dodatni pritisak na opušten i miran život. Poistovećivanjem sa junakom omiljene serije, sportiste u areni ili ringu, političarem… sve to troši ne samo energiju već i nerve koji u noćni počinak unosi napetost, kao da smo se vratili iz rimske arene nakon iscrpljujuće borbe.

Možda nismo ni primetili da smo veoma napredovali u sportskim veštinama. Triatlon, desetoboj sve je to prošlost. Takmičimo se u posedovanju bolje kuće, automobila, bunde koju nosimo, cipela, posla koji obavljamo, položaja koji imamo… Ima li kraja? Da, nažalost.

Kraj je često u bolnici ili još gore posle svih napora gubimo trku sa životom i bivamo savladani infarktom, karcinomom ili u boljem slučaju nekim šlogom koji nam ostavi još malo mogućih kretnji za neko vreme.

Vreme za san i odmor je skraćeno. I ono što je preostalo je pod nabojem i pritiskom koje stvara savremeni život u kojem su brige i strahovi neprestani saputnici. Iako manje radimo fizički, manje energije trošimo na savladavanje prostora nismo srazmerno manje umorni – naprotiv. Umor i nervna napetost uzimaju danak često veći od oružanih sukoba. Godinama unazad jedno ispitivanje je pokazalo da od 500 ispitanika njih 386 (77%) su imali psihosomatske tegobe. Uzroci su prepoznati u nezdravom mentalnom stanju.

Posledice

Jedno drugo ispitivanje je pokazalo da polovina bolesti nije uzrokovana telesnim tegobama već je nastala kao posledica prevelike brige, velike mržnje, osećanja krivice ili napetosti. Bolest kao posledica sve je veća pretnja čovekovom životu. Različite manifestacije bolesti biće sve učestalije.

Osim bolesti treba pomenuti nesreće u saobraćaju koje se broje stotinama hiljada možda milionima u toku godine, kao posledica umora, nesanice… Hiljade i hiljade života se ugasi zbog toga, a često čitave porodice su žrtve umora, nesanice, žurbe… Nesreće na poslu, nesreće koje se događaju zbog nervnog rastrojstva koje stvara loše odnose. Jedan podatak kaže da samo 1,5 sat kraćeg sna dovodi do pada životne aktivnosti za jednu trećinu. Slabiji imunitet koji otvara vrata različitim bolestima, slabija koncentracija, slabija otpornost na emocije straha, brige. Slabljenje funkcija mozga, ubrzano starenje i mnoge druge brojne posledice dolaze sve češće.

Planirajmo odmor koliko i rad

Planiranje odmora nije obaveza samo onih koji to čine u nekom kolektivu u kojem ima više zaposlenih. Zanimljivo je da Biblija koja govori o Bogu koji je stvarao svet da je On predvideo i odmor u program stvaranja. To pre stoga što osim čoveka koga je oblikovao rukama kako piše Mojsije, Bog samo kaže i na Njegovu reč se stvaraju biljke, životinje… Prema tom izveštaju svaki dan je imao i svoju noć ili vreme za odmor. I pored dnevnog odmora Stvoritelj je isplanirao da ima sedmični odmor. Verovatno kad bismo se upravljali prema njegovom programu manje bismo imali potrebe za godišnjim odmorom. Način kako svemoćni Stvoritelj stvara, bez nervoze i panike, bez da sve uradi u jednom danu iako je to mogao, ukazuje na kvalitet takvog pristupa. Budući da smo promenili stil života, više nam nije dovoljan samo jedan dan sedmičnog odmora već nam treba dva, a nagoveštava se potreba i za trećim danom sedmičnog odmora. Dakle, prva naša obaveza ako želimo poboljšanje života je da planiramo odmor na dnevnom, sedmičnom pa i godišnjem nivou.

Veoma je važno da uklonimo uzročnike nesanice i smetnje dobrom odmoru. Dobro bi bilo da imamo specijalni prekidač kojim isključujemo brige o svojim obavezama, brige o nerešenim problemima kada dođe vreme za planirani odmor. Mojsije piše da je Stvoritelj gledao ono što je stvorio i da je uživao u stvorenom. Mi češće odlazimo na odmor sa brigom zbog onog što nismo uradili, što smo propustili, loše uradili. Odmor je u uživanju zbog stvorenog, zbog postignutih rezultata. Uživanjem u onom što je urađeno hrani se duša.

Odmor nije izgubljeno vreme odmor nije luksuz, odmor je nasušna potreba. Odmor osvežava celokupni organizam, pomaže akumulaciju energije koja se troši. Jedan psihoterapeut kaže: „Period nečinjenja (odmora) je neophodna hrana za dušu. Duša ne može da buja u užurbanom životu. Umešan  život, stoga, možda zahteva nešto tako jednostavno kao što je predah“. Nema sumnje da bi neki ljudi mogli da se poštede troška i napora psihoterapije prosto time što bi sebi pružili potrebni odmor. Čini se da ima onih koji misle da se može živeti bez duše, da je ne treba hraniti niti negovati. Zar ćemo biti roboti, mašine za rad koje će biti programirane za rad na određeno vreme?

Rad ima svoje mesto kao potreba ali i kao element života. Treba ga obavljati efikasno, marljivo, ali da bismo bili zdravi, osim fizičke aktivnosti koja je veoma značajna, moramo imati i kvalitetan odmor, pre svega u vidu sna (u odgovarajuće vreme). Semafor osim zelenog svetla ima i crveno svetlo koje nas zaustavlja da stanemo. Auto osim motora koji ga pokreće  ima i kočnice koje ga usporavaju i zaustavljaju. Neko je rekao da je zaustavljanje na semaforu prilika da se odmorimo, pa možda i zaspimo na trenutak, a da ne moramo brinuti za buđenje i nastavak puta jer će nas probuditi prodoran zvuk sirena onih koji žive u žurbi.

U knjizi „Kako zaboraviti brige“, pisac podseća na činjenicu da srce pravi pauze i da ukoliko ima redovan ritam otkucaja odmara se gotovo 15 sati u toku dana . Možda ćemo se setiti da odmorimo umorne noge, ruke… Koliko odmaramo oči: Neko tvrdi da oči troše jednu četvrtinu (1/4)  sveukupne životne energije. Odmaramo li mozak, želudac… Oni će nam višestruko vratiti svaki trenutak predaha kojim ćemo im omogućiti osveženje i akumuliranje potrebne energije za nastavak novih aktivnosti.

Zato nemojte čekati da se upali crveno svetlo na instrument tabli vašeg tela u vidu nekog oboljenja već mislite o svom odmoru, o kvalitetnom snu. Budite umetnici kako to reče čovek sa početka naše priče. Kao što radi srce, imajte i vi svoje pauze koje vam niko i ništa ne može uzeti. Naučite  da se odmarate radom kao što su to nekad radili oni koji su izrađivali goblene, mozaike i druga umetnička dostignuća.

Umetnost zdravog življenja je najvažnija umetnost iako je nema na listi umetnosti. Zdrav život osim zdrave hrane o kojoj se puno govori podrazumeva i zdrav pristup radu, zdrav pristup odmoru, negu kompletnog tela i duše. Ako tako budemo živeli, umetničko delo života biće istinska i neprocenjiva vrednost.